Prvi susret je prilika da se upoznamo i procenimo šta vam sada najviše treba. Nije potrebno odmah govoriti o svemu, terapija ide tempom koji vama prija. Moja uloga je da pružim podršku, slušam i zajedno sa vama istražim šta vas opterećuje, uključujući i obrasce koji često ostaju nesvesni, a utiču na vaša osećanja i ponašanja.
Psihoterapija je, pre svega, terapija razgovorom, prostor u kojem se kroz razgovor i refleksiju otkrivaju obrasci, unutrašnji konflikti i veze sa okolinom, i gde se traže načini da se oni razumeju i preoblikuju. Terapija nije savetovanje niti ja rešavam problema umesto vas, već se radi o prostoru u kojem možete biti iskreni i gde vaša unutrašnja iskustva, uključujući i ona konfliktnija i neprijatna, imaju pravo glasa. Najvažnije je poverenje i osećaj sigurnosti, tek tada možemo dublje sagledati vaše unutrašnje konflikte, ali i način na koji se oni reflektuju u vašim odnosima i okruženju.
Svaka seansa je prilika da zastanete i obratite pažnju na svoja unutrašnja stanja, da postanete svesni svojih osećanja. Takođe, ovo je prostor da razvijemo toleranciju na neprijatna osećanja, proširimo kapacitet da ih prihvatimo i sagledamo kako naši obrasci utiču na naše veze i životni sistem. Terapija je putovanje koje gradimo zajedno, korak po korak, poštujući vaš ritam, vašu priču i kontekst u kojem živite.
1. Šta ako ne želim odmah da pričam o svemu?
Nije potrebno odmah deliti sve što vas muči. Terapija se odvija vašim tempom. Važno je da se osećate sigurno i spremno, a ono što istražujemo dolazi postepeno.
2. Šta ako se tokom terapije pojave jake emocije ili neprijatna osećanja?
To je prirodan deo procesa. Terapija je prostor gde možete osećanja doživeti i obraditi, a zajedno radimo na tome da razvijete toleranciju i razumevanje prema sopstvenim unutrašnjim iskustvima.
3. Koliko dugo traje terapija?
Trajanje je individualno – neki klijenti osećaju značajnu promenu već nakon nekoliko meseci, dok drugima može biti potrebno više godina rada, posebno kod dubljih obrazaca i trauma. Najvažnije je pratiti sopstveni ritam i potrebe.
4. Da li terapeut savetuje ili govori šta da radim?
Psihoterapija nije savetovanje u klasičnom smislu. Terapeut pruža podršku, postavlja pitanja, pomaže u uvidu i razumevanju obrazaca, ali promene dolaze iz vas.
5. Kako da znam da terapija funkcioniše?
Napredak je često postepen – javlja se kroz bolje razumevanje sebe, odnosa i obrazaca ponašanja, kao i kroz osećaj veće unutrašnje snage i slobode u svakodnevnom životu.
6. Šta ako se tokom terapije osećam gore ili lošije?
To je normalan deo procesa. Psihoterapija nije pravolinijska – ponekad idemo „dva koraka unazad“ da bismo kasnije napravili tri ili četiri unapred. Intenzivnija osećanja ili privremeni osećaj pogoršanja često su znak da radimo na dubljim obrascima i da proces napreduje, iako se to trenutno može činiti teškim.
Etički principi i pravila
1. Poverljivost – Sve što se deli u terapiji ostaje između terapeuta i klijenta, osim u slučajevima kada postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje vas ili drugih.
2. Poštovanje granica – Terapeut poštuje vaše lične granice i tempo, a terapijski odnos je isključivo profesionalan.
3. Transparentnost – Terapeut jasno objašnjava proces, trajanje, dinamiku i ciljeve terapije.
4. Profesionalna odgovornost – Terapeut radi u okviru stručnih standarda i kontinuirano unapređuje svoje znanje.
5. Bez diskriminacije – Terapija je otvorena i dostupna svim klijentima, bez obzira na pol, starost, seksualnu orijentaciju, versku pripadnost ili kulturnu pozadinu.
6. Samostalnost klijenta – Terapeut ne nameće odluke; klijent je uvek nosilac sopstvenog procesa i izbora.