Već od prvih dana života, način na koji roditelji reaguju na bebine potrebe oblikuje emocionalni svet deteta. Istraživanja koja su pratila bebe kroz razvoj pokazuju koliko to može biti značajno:
Smirena i pažljiva majka: Gladna beba se budi noću i počinje da plače. Majka je umorna, ali je svesna da je beba gladna ili joj treba uteha. Pristupa joj polako, govori umirujućim tonom, gleda je s ljubavlju i strpljenjem. Dok je hrani, održava kontakt očima, nežno je dodiruje i pokazuje razumevanje za njene potrebe. Beba oseća sigurnost i ljubav, uči da su njene potrebe važne i da se može osloniti na druge. Smiruje se i vrlo brzo tone u san. Takva pažnja gradi poverenje u ljude i sigurnost u međuljudskim odnosima. Sutradan, kao odrasla osoba ona ima osećaj da može računati na druge, da može da se osloni na okolinu i da su njene želje i potrebe važne.
Nervozna i frustrirana majka: Beba je gladna, budi se noću i počninje da plače. Majka je prethodno imala sukob sa partnerom, umorna je i nervozna. Dok uzima bebu, njeno telo i glas odražavaju frustraciju – kreće se brzo, ton joj je oštar, preklinje bebu da prestane da plače. Dok je hrani ne gleda u bebu, zuri ispred sebe i priseća se svađe s mužem. Beba reaguje još jačim plačem, odbija da jede, što pojačava majčinu nervozu. Majka kaže: „Ućuti, ne mogu više to da podnesem.“ Vraća nervozno bebu u krevetac koja i dalje plače. Beba uči da svet nije pouzdano mesto i da njene potrebe možda nisu važne, da ne može da se osloni na druge što vodi razvoju osećaja nesigurnosti i anksioznosti koji traje i kasnije u životu.
Smirena majka detetu služi kao spoljni regulator emocija koji gradi sigurnu privrženost, dok nervozna majka, usled sopstvene preplavljenosti stresom, detetu nesvesno prenosi anksioznost i emocionalnu nestabilnost.
